Kada paušal prestaje da bude isplativ

Granica nije jedini kriterijum

Preduzetnik može da bude paušalno oporezovan dok mu godišnji prihod ne pređe 6.000.000 dinara. To je pravilo koje svi znaju i jedino koje većina prati. Problem je što je granica gornja ivica prava na paušal, a ne granica njegove isplativosti — te dve stvari nisu ista stvar i retko se poklapaju.

Paušalac plaća porez i doprinose na osnovicu koju mu odredi Poreska uprava, a ne na ono što je zaista zaradio. Kada je stvarna dobit veća od te osnovice, paušal je odlična pozicija: plaćate manje nego što biste na knjigama. Kada je dobit manja — jer imate velike troškove — plaćate porez i doprinose na iznos koji nikada niste zaradili.

Zato pitanje nije „koliko sam blizu šest miliona", nego „koliki deo mog prihoda odlazi na troškove". Kod programera koji radi sa laptopa i bez podizvođača paušal ostaje isplativ skoro do same granice. Kod nekoga ko plaća zakup prostora, podizvođače, opremu i putovanja, prelom nastupa mnogo ranije.

Troškovi koji se ne priznaju

Paušalac ne vodi knjige troškova i zato mu se troškovi ni ne priznaju. Svaka faktura koju plati je njegov novac koji ne umanjuje poresku osnovicu. Na knjigama, ista faktura umanjuje dobit i time porez na dobit.

U praksi ovo su troškovi koji najčešće prelome odluku:

• Zakup poslovnog prostora i režije, jer se ponavljaju svakog meseca.
• Podizvođači i honorari, kada deo posla prepuštate drugima.
• Oprema i softver, posebno kada se kupuju svake godine.
• Roba i materijal, gde je marža mala a promet veliki.
• Zarade zaposlenih, koje uz doprinose brzo postanu najveća stavka.

Ako vam je zbir ovih stavki manji od desetine prihoda, paušal verovatno i dalje radi u vašu korist. Ako prelazi trećinu, gotovo sigurno plaćate porez na dobit koju niste ostvarili.

Račun na tri koraka

Ovaj račun radimo sa klijentom na prvom razgovoru i traje petnaest minuta. Potrebni su vam samo izvodi za prošlih dvanaest meseci.

Prvo saberite ukupan prihod za godinu i sve poslovne troškove koje danas plaćate iz svog džepa. Razlika je vaša stvarna dobit.

Drugo pogledajte koliko ste na paušalu platili poreza i doprinosa za istu godinu. To je iznos iz rešenja, pomnožen sa dvanaest.

Treće uporedite taj iznos sa onim što biste platili na knjigama, gde se porez i doprinosi računaju na stvarnu dobit. Kada je razlika u korist knjiga veća od cene knjigovodstva za godinu, prelazak se isplati.

Poslednji deo tog poređenja je ono što ljudi najčešće izostave. Knjige nose i svoju cenu — knjigovodstvo, više dokumentacije, obavezu da svaki trošak ima ispravnu fakturu. Ako je razlika u porezu mala, taj administrativni teret nije vredan.

Gde se uklapa PDV

Paušal i PDV su dve nezavisne priče koje se često pomešaju. Paušalac može da bude u sistemu PDV-a, a preduzetnik na knjigama ne mora. Prag za obavezan ulazak u PDV vezan je za promet u prethodnih dvanaest meseci i viši je od granice za paušal, pa se u praksi te dve odluke retko dese istog meseca.

Bitno je samo da ih planirate zajedno. Ako vidite da ćete tokom godine preći i jedan i drugi prag, jeftinije je da prelaz uradite jednom, na početku godine, nego da menjate režim dva puta u šest meseci. O tome šta se konkretno menja kada uđete u PDV pisali smo u odvojenom tekstu.

Kada se prelazak prijavljuje

Prelazak sa paušala na vođenje knjiga prijavljuje se Poreskoj upravi i po pravilu počinje od početka poreske godine. To znači da odluku donosite unapred, u poslednjem kvartalu, a ne u trenutku kada vam prihod skoči.

Ako granicu pređete tokom godine, obaveza prelaska nastaje po sili zakona i tada nema mnogo prostora za planiranje — otvarate knjige, uvodite evidenciju i predajete prijave po novom režimu. Zato je poziv knjigovođi u avgustu, kada vidite da ćete verovatno preći granicu, mnogo korisniji od poziva u januaru kada je već prešla.

Tehnički deo prelaska nije komplikovan: popis stanja, otvaranje početnog bilansa, prijava promene i uvođenje knjiženja. Kod nas to traje nekoliko dana i za klijenta se svede na potpisivanje ovlašćenja.

Šta uraditi ove nedelje

Izvadite izvode za prethodnih dvanaest meseci i saberite dve kolone: prihod i sve što ste platili za posao. Ako troškovi prelaze trećinu prihoda, vredi da uradimo poređenje sa knjigama pre kraja godine. Ako su ispod desetine, mirno ostanite na paušalu i vratite se ovom računu za godinu dana.

Ovaj tekst je opšte objašnjenje iz prakse, a ne poreski savet za vaš konkretan slučaj — stope, pragovi i osnovice se menjaju, pa pre odluke proverimo brojeve na vašoj dokumentaciji.